Еколошки идентитет чине вредности, активности и представе о себи у односу са природом и може се описати као схватање себе као љубитеља и заштитника природе. Он обухвата позитиван однос према природи, посвећеност, размишљања и бригу у вези са питањима животне средине, али и конкретне активности које предузимамо у вези са њеним очувањем. Стога је про-еколошко понашање значајан део еколошког идентитета, као и еколошке писмености.

У другој фази нашег пројекта истраживали смо карактеристике и развој еколошког идентитета ученика применом квалитативног приступа. Он нам је омогућио да сазнамо личне ставове, размишљања и искуства појединаца  (ученика, наставника, директора и стручних сарадника).

На основу резултата из прве фазе истраживања издвојили смо две школе са највишим постигнућем. У овим школама смо радили фокус групе са ученицима из одељења која су учествовала у првој фази. Са наставницима, директорима и стручним сарадницима из ових школа смо радили интервјуе како бисмо сазнали карактеристике њиховог еколошког идентитета, колико су им важне еколошке теме и како их обрађују у школским активностима. Осим тога, ученици из ова два одељења су одговарали писменим путем на неколико питања која се односе на њихов еколошки идентитет.  Питања су се односила на то како ученици доживљавају себе у односу на природу и како размиљају о еколошким проблемима.  Они су описали важна искуства која су утицала на њихов еколошки идентитет, нарочито имајући у виду школски контекст. Део резултата и њихових исказа преносимо у наставку текста.

Шта ученици кажу о свом односу према природи?

Изјаве испитаних ученика нам показују да ученици поседују сензитивност према лепотама и разноврсности природе, као и осећај задовољства и опуштања када бораве у зеленилу. Еколошки идентитет настаје и развија се у интеракцији са природом, током времена проведеног у природи, кроз учење и расправе о природи и њеном угрожавању, као и кроз еколошке акције.

Волим природу, зато што ми пружа мир и спокој. Кад сам окружен зеленилом, планинама или шумом, осећам се повезано са природом и то ме испуњава позитивном емоцијом. (SS 13)

Природу обожавам, док сам у њој увек се осећам срећно и испуњено. (FS 1)

Значајно место имају успомене на тренутке које су ученици провели са значајним драгим особама (породицом, пријатељима) и кућним љубимцима. Значајна су емотивна сећања на њима позната и важна места на којима су проводили време у игри, истраживању природе, учењу, уживању и опуштању.

  Пуно пута са породицом волимо да обилазимо природу Србије и то је доста допринело да заволим природу и да бринем о њој. (FS 8)

Ја пре нисам ни мало марио за природу али моја сестра је итекако и један да ме натерала на шетњу и почела да ми прича о различитим биљкама и полако ме почело занимати. Сутрадан сам је ја питао за шетњу и тако је почело све. (FS 4)

Такође, ученици исказују забринутост и неспокој када виде да је природа угрожена, наводе да се осећају тужно када се суоче са смећем у природи и у мору, када виде да се сече дрвеће и слично. Они разматрају решења којима може да се смањи загађење околине и осећају унутрашње задовољство када ураде нешто позитивно, што указује на морално резоновање и осећај одговорности. Што се тиче конкретних про-еколошких понашања, наводе да бацају смеће у канту, рециклирају, саде и заливају биљке, чисте јавне површине, критикују непримерена понашања других људи. Неки ученици су навели да су опомињали своје другаре да буду еколошки одговорнији. Приметили смо да је непрописно бацање смећа најчешће наведен еколошки проблем, по свему судећи, зато што је највидљивији и најчешће спомињан у оквиру школе.

Током шетње по природи видео сам друга како баца смеће по трави. Изненадио сам се и рекао му да покупи своје смеће. Он је рекао да један папирић неће загадити толико природу. Након што сам више пута њему рекао да покупи … јесте и задовољно сам се осећао.(FS 2)

Увиђао сам да многе државе уводе законе за чистоћу градова, ја сам онда одлучио да чувам ову планету за моју будућу децу и будуће људе који нису још рођени. То радим из љубави према осталима. Још један кључни фактор је да нам се планета греје, то је наравно због загађења и емисија која иду у ваздух(FS 13)

Кључни фактори које ученици препознају као важне за свој еколошки идентитет

Већина ученика је навела да је школа значајно утицала на изградњу њиховог еколошког идентитета. Ученици истичу активну улогу наставника: учитеља, наставника биологије, хемије и техничког образовања, нарочито оних који пружају пример кроз сопствено понашање. Ученици су поменули организацију разних занимљивих и значајних активности као што су: уређивање школског дворишта или јавних површина, скупљање смећа, прикупљање материјала за рециклажу и садњу биљака. Учење у учионици на отвореном или на другим местима ван учионице се такође често помиње као значајно. У том смислу, ученици помињу скупљање смећа или шетњу у околини језера са наставницима, где су дискутовали о карактеристикама самог језера и еколошким ризицима којима је изложено. Најзад, наглашавају значај континуитета у овим активностима, повезивање са претходним искуством и интересовањима самих ученика. У том смислу, значајан је напор да наставник што чешће, кад год је могуће укаже на еколошке аспекте појаве о којој предаје.

Школа је исто од кључних фактора зашто сам одучио да помажем нашој планети. Поготово мој наставник из биологије  који нас понекад води напоље и тако држи лекције о природи. Ми у учионици имамо закон да сво смеће скупимо и бацимо у канту или када видимо смеће. Наставник је доста причао о екологији и како да помогнемо будућим генерацијама.  (FS 13)

На мене су највише утицале шетње око језера. Учитељица и разредни су нам стално причали о природи заштити и очувању. Стално смо причали. Имали смо разне акције скупљања смећа и разне часове у природи. То су догађаји који су ми пробудили свест о очувању природе .  (FS 14)