Србија се суочава са растућим еколошким проблемима и претњама по природу, њене ресурсе и јавно здравље (сеча шума, загађење ваздуха, депоније, лош квалитет воде за пиће у неколико насеља). Нажалост, подаци указују на то да ученицима недостаје функционално знање о животној средини и да ретко практикују про-еколошко понашање.

Последњом студијом из 2006 (PISA, 2006). која мери ниво еколошке писмености у основној школи у Србији, показано је да 39% српских ученика поседује низак ниво еколошке писмености.
Ови резултати позивају на хитне промене и постављају захтев за додатним напорима научне

Пројекат ELIPS има за циљ да измери ниво еколошке писмености српских ученика и да идентификује карактеристике еколошког идентитета ученика, као и кључне факторе који утичу на његово формирање. Појам еколошке писмености сагледава се вишеслојно – као знање о садржају, успешност у сагледавању и решавању проблема, осетљивост, свест, брига o животној средини и про-еколошко понашање. Еколошки идентитет односи се на перцепцију себе у односу на окружење и проблеме животне средине.

Након утврђивања нивоа еколошке писмености ученика седмог разреда основних школа у Србији, на стратификованом узорку (46 одељења,  877 ученика), биће изабрана два одељења са највишим нивоом еколошке писмености. Они ће учествовати у полуструктурисаним групним интервјуима. Трагаће се за значајним животним искуствима која утичу на формирање њиховог еколошког идентитета.
На крају, полуструктурирани интервјуи ће бити спроведени и са запосленима у школи, како би се истражило да ли су контекст учења и специфичности школе/разреда повезани са нивоом еколошке писмености ученика и њиховим еколошким идентитетом.