Испитивање је спроведено коришћењем инструмента MSELS (Middle School Environmental Literacy Survey), који процењује четири кључне компоненте: знање, осећања и ставове према животној средини (афекат), когнитивне вештине и понашање.

Шта су показали резултати?

• Девојчице и дечаци: Девојчице су постигле боље резултате од дечака у свим компонентама еколошке писмености.
• Град и село: Ученици из градских средина имају више знања и развијеније когнитивне вештине, али ученици из руралних средина показују већу љубав према природи и спремност за деловање у заштити животне средине.
• Регионалне разлике: Ученици из Војводине имају боље резултате у когнитивним вештинама од ученика из Београда, док су ученици из Јужне и Источне Србије исказали снажнију повезаност са природом у односу на ученике из Београда.

Шта нам још бројке говоре?

• Еколошко знање, иако важно, има занемарљив утицај на развој ставова и емотивног односа према природи и не може да објасни еколошки одговорно понашање.
• Когнитивне вештине нешто боље предвиђају ставове и емотивни однос према природи, и у малој мери доприносе проеколошком понашању.
• Ученици који развију снажан осећај љубави и бриге за природу имају много већу вероватноћу да се укључе у еколошке акције. Осећања и ставови према природи објашњавају чак 54% њиховог проеколошког понашања.

Шта то значи?

Чак и када ученици имају солидна знања и когнитивне вештине, њихова стварна активност у великој мери зависи од тога шта осећају према природи и од њихових ставова и спремности да предузму мере које могу помоћи заштити животне средине.

Овај резултат нам поручује: ако желимо да инспиришемо ученике да се понашају еколошки одговорно, морамо радити на томе да развијемо њихову љубав и повезаност са природом. Емоције и ставови су „мотор“ који покреће на акцију, и предуслов да знања и вештине које имамо буду примењени у нашој пракси.

Где можемо боље?

Иако наставни планови покривају теме из екологије које су обухваћене тестом знања, резултати су показали следеће:

• 18 % ученика није решило задатак који испитује основне принципе опрашивања, 27% није решило задатак о кружењу воде, 22% ученика не познаје улогу разлагача.
• Задаци којима се испитују когнитивне вештине јесу највећи изазов за наше ученике, и постигнуће на овом делу је испод просека скале. Когнитивне вештине се јачају кроз истраживачке активности, решавање проблема и сарадњу у настави. Кроз практичне задатке,
  истраживање у природи и осмишљавање решења стварних еколошких проблема, ученици развијају способности које воде ка одговорним акцијама.

Шта је охрабрујуће?

Иако афективни аспект није изричито укључен у образовне исходе, истраживање показује да ученици имају снажну посвећеност очувању природе, еколошку осетљивост и љубав према природи. Рецимо, тек 15% ученика наводи да не воли природу или има неутралан однос према њој, између 65% и 89% ученика исказује спремност да у склопу личне хигијене штеди воду, а 57% је спремно да рециклира.

Шта можемо учинити?

•  Укључити више активности на отвореном, попут истраживања о природи, садње школских башта и обиласка угрожених природних локалитета и разговора о томе.
• Подстаћи ученике на учешће у локалним еколошким пројектима и акцијама.
• Инкорпорирати еколошке теме у различите предмете, како природних тако и друштвених наука. Интердисциплинарни приступ омогућава ученицима да разумеју како су еколошке теме повезане са њиховим свакодневним животом и друштвеним контекстом. Обрађивање исте еколошке теме у оквиру више предмета доприноси разумевању комплексности проблема са различитих аспеката, али и сагледавању повезаности научних дисциплина.
• Подстаћи ученике да анализирају стварне проблеме из свог окружења – то је најбољи начин да развију вештине које ће користити за решавање изазова у будућности.